Због тога се предавање и гледа код куће. Сада имамо времена да учење обавимо на часу. Она деца која су редовно радила ГСП (види чланак Како знаш да су гледали? од 09.11.2015.) и заиста се удубљивала и радила активности на часу, сама су посведочила да немају потребу за додатним учењем код куће. А оцена је 5.
Шта радимо на часу? Најпре разменимо утиске и разјаснимо недоумице из видео лекције. Затим поставимо циљеве - шта треба да постигнемо и чему све то. Тада на сцену ступају најразличитије активности у којим аученици употребљавају информације које су добили у видео лекцији. Играју друштвене игре, плешу, моделирају пластелином, изводе огледе, играју видео игрице и друге интерактивне садржаје, цртају...А онда проверимо оствареност циљева.
Да се вратим на почетак. У почетку реакције сјајне, сви ангажовани, сви раде. И ја се наивно понадам да ће тако остати за увек. Али зашто није остало? Најпре, није више ново. Навикли су се на "другачије" часове. Међутим оно што ми се чинми да је по среди јесте пре свега напор. Потребно је уложити себе, потрудити се. Треба одржати концентрацију, истрајати у напору, превазићи препреку и нејасноћу. Увидети грешку. Па је потом исправити.
Енергија коју сам раније улагала да будем забаван и атрактиван предавач сада се претворила у енергију "расуте пажње". Шетам кроз разред и пратим шта се дешава. Хватам у лету потребе и трудим се да одговорим на њих. Више нисам испоручилац информација, већ водич кроз учење.
Шта радимо на часу? Најпре разменимо утиске и разјаснимо недоумице из видео лекције. Затим поставимо циљеве - шта треба да постигнемо и чему све то. Тада на сцену ступају најразличитије активности у којим аученици употребљавају информације које су добили у видео лекцији. Играју друштвене игре, плешу, моделирају пластелином, изводе огледе, играју видео игрице и друге интерактивне садржаје, цртају...А онда проверимо оствареност циљева.
Да се вратим на почетак. У почетку реакције сјајне, сви ангажовани, сви раде. И ја се наивно понадам да ће тако остати за увек. Али зашто није остало? Најпре, није више ново. Навикли су се на "другачије" часове. Међутим оно што ми се чинми да је по среди јесте пре свега напор. Потребно је уложити себе, потрудити се. Треба одржати концентрацију, истрајати у напору, превазићи препреку и нејасноћу. Увидети грешку. Па је потом исправити.
Енергија коју сам раније улагала да будем забаван и атрактиван предавач сада се претворила у енергију "расуте пажње". Шетам кроз разред и пратим шта се дешава. Хватам у лету потребе и трудим се да одговорим на њих. Више нисам испоручилац информација, већ водич кроз учење.